Письмо Полине Виардо - Письма (1831-1849) - Мемуары и переписка- Тургенев Иван Сергеевич

23 декабря 1847 (4 января 1848). Париж

Paris,

се 4 janvier 48.

Ah! Madame, quelle bonne chose que les longues lettres! (comme celle que vous venez d'ecrire a bonne maman par exemple). Avec quel plaisir on en commence la lecture! C'est comme si l'on entrait en ete dans une longue allee bien verte et bien fraiche. Ah! se dit-on, il fait bon ici; et on marche a petits pas, on ecoute babiller les oiseaux. Vous babillez bien mieux qu'eux, Madame. Continuez ainsi, s'il vous plait; sachez que vous ne trouverez jamais des lecteurs plus attentifs et plus gourmands. Vous imaginez-vous Mme votre mere au coin de son feu, me faisant lire a haute voix votre lettre qu'elle a eu deja presque le temps d'apprendre par coeur? C'est alors que sa figure est bonne a peindre! A propos, je n'ai pas encore vu son portrait; elle ne veut me le montrer que quand il sera acheve, ce qui ne tardera pas. J'ai aussi l'intention de prier Mr Leon de faire le mien au crayon1.

Also, willkommen in Berlin2. Je sais ou vous demeurez; ce n'est pas loin des Brandenburger Thor. Pardon de la liberte grande que je vais prendre en parlant de votre appartement, mais pourquoi certains endroits que l'on ne nomme qu'en anglais, probablement parce que les Anglais sont le peuple le plus decent en paroles, pourquoi ces endroits sont-ils exposes a l'inclemence des saisons et a la rigueur de l'air? Prenez-y garde, je vous en prie, et remediez-y: c'est plus dangereux que cela ne parait au premier coup d'oeil par ce temps de grippe et de rhumatismes. Vous allez joliment vous moquer de moi et des matieres dont je remplis ma lettre, mais je vous assure que j'en ai eu l'esprit frappe. Je vous vois d'ici sourire en relevant l'epaule droite et inclinant la tete du meme cote (c'est un geste qui vous est familier et que je ne vous conseille pas d'abandonner, car il est tres joli, surtout quand il est accompagne d'une certaine petite moue...), je vois s'epanouir la grosse barbe rousse de l'ami Millier...

Ainsi, vous avez debute par "La Juive"3. Ce seul nom de "Juive" evoque en moi une foule de figures et de souvenirs: Mr Kraus, avec ses dents superposees, son ricanement et ses doigts couleur mine de plomb, Mr Lange, si mielleux, si reserve, si tendrement emu par son propre merite, les epoux Pille-au-Nid4, le gros Mr de Dalmatie, etc., etc. Savez-vous, Madame, qu'il faut que vous agrandissiez cette annee "le cercle de vos connaissances"? Et a propos, Mme Isabella [est-elle venue vous lamer los zapatos? (Ah! ecoutez, n'allez pas permettre a Mr Truhn de le faire; vous savez - enfin! Je me doutais bien qu'il tournerait casaque, aussi n'ai-je pas ete surpris de son article dans la "Zeitungs-Halle" le lendemain de votre arrivee a Berlin. Des gens comme lui peuvent tout au plus mettre un peu de boue sur votre passage; mais si vous tenez a avoir les semelles de vos souliers propres, empechez-le de le faire, d'autant plus qu'il n'y a qu'a lui jeter un peu d'oubli meprisant pour aumone). Encore une fois, willkommen in Berlin. Portez-vous bien, composez, amusez-vous et soyez heureuse. Si vous pouviez y trouver une c-esse Kamienska5 ou bien si vous pouviez lui faire quitter Dresde pour quelque temps!

Il faut cependant que je vous parle un peu de Paris et de ce qui s'y passe. Dans tous les cas, pour moi ce n'est pas le temps qui se passe le plus vite. Cependant, les evenements ne nous ont pas fait defaut: la mort de Mme Adelaide6, la prise d'Abd-el-Kader7 (voila aussi un homme qui n'a pas su mourir a propos), le Nouvel An, l'ouverture des Chambres8, la suspension du cours de Michelet9, etc., etc. Mais votre mari vous en aura deja parle.

Le jour de l'an, nous avons dine en famille chez Mme votre mere. Le soir on y a joue aux jeux innocents, et c'est Mr Guy qui proposait toujours les gages les plus hm. hm. Il a meme fini par prendre galamment Mlle Antonia par la taille et lui a applique un gros baiser sur la joue... je me trompe, il n'etait pas gros: on ne peut pas en donner sans dents. Enfin, nous nous sommes beaucoup amuses. Mr Leroy d'Etioles m'a mene avant-hier chez une Mme de Noiriontaine. Je m'y suis beaucoup ennuye. J'ai meme ete surpris d'y retrouver un certain parfum de societe de Peters-bourg qui ne m'a pas du tout enchante. Il est vrai que son mari est un employe et que tous les employes du monde se ressemblent. J'ai entendu "L'Elisir d'Amore"l0 aux Italiens. Lablache m'a fait rire. Mme Persiani nage dans son role, par rapport a la voix, "comme un poisson dans l'eau"; eh bien! je vous assure, ganz objectiv gesprochen comme disent nos amis les Allemands, vous y etes bien, mais bien meilleure. Mme Persiani doit etre une mechante femme; quand Nemorino vient la supplier a la fin du premier acte, elle a l'ait un geste qui m'a rappele une des femmes de chambre de ma mere, l'etre le plus froidement mechant que 39 connaisse. On voyait que la jouissance acre de se venger, de faire du mal, la prenait a la gorge - c'en etait degoutant, fil Je m'en souviens, vous aviez aussi l'air fort content de pouvoir vous venger, de voir Mr Nemorino reduit a vous supplier, mais ce n'etaient que des petites broderies noires sur un fond clair... Quand on est bon au fond, on peut se donner de ces petits plaisirs-la. Vive le diable, quand on monte dessus.

J'ai vu hier le nouvel opera d'Auber, "Haydee"11. Ce soi-disant opera-comique a toutes les allures d'un grand opera. Grands duos, grandes phrases, grands mots et pas une seule melodie. C'est ce qui explique peut-etre son succes; les habitues ne le sont pas a de pareils flons-flons.

La donnee meme du libretto est triste et fausse; c'est l'histoire d'un homme qui a commis dans sa vie une action infame, d'un Gudin, qui a triche au jeu; son adversaire s'est tue et les remords poursuivent l'assassin. Il se trahit en songe; son ennemi veut en profiter, etc., etc. Enfin, la vertu - non pas la vertu cette fois-ci, le vice repentant triomphe et la mechancete succombe. Deux femmes sont melees a toute cette histoire. Le denouement est d'une invraisemblance foudroyante. C'est du Scribe exagere. Roger que j'ecoutais hier avec un redoublement d'attention, vous savez pourquoi, s'est tres bien acquitte de son role; il n'y a pas a dire, c'est un homme de talent et un tres bon acteur. On voyait du reste qu'il etait enchante de cette musique a tapage et a grands effets. Cependant, il y a par-ci par-la de jolies choses. Mais quand le regne des barbons finira-t-il? Nous sommes las de ces graces edentees, de cet esprit d'il y a vingt ans. Que font les jeunes, les forts? Je n'ai cesse de penser hier soir a Vivier. Avec les elements qu'il y a a l'opera comique, il pourrait faire un chef-d'oeuvre. Mlle Grimm a une petite voix bien fraiche et bien vibrante dans sa petitesse. Mlle Lavoye - couci-couci12: j'ai trouve qu'elle ressemblait a Karatiguina (pour le visage)13. Toutes deux retirent la levre inferieure, relevent les sourcils et renversent la tete quand elles veulent faire des agilites sur des notes hautes, ce qui leur donne une expression inimaginablement ridicule; elles ont alors l'air doies saisies par le bec. J'etais assis tout pres de l'orchestre; j'ai trouve devant moi un livre qui traitait de l'histoire de Paris et dans les entr'actes je lisais des extraits de recits contemporains sur la Saint-Barthelemy, le massacre des Armagnacs et autres gentil-lusses14. Des passions feroces, du sang par torrents, des cruautes inouies, et puis la toile se levait et je voyais Mlle Lavoye, pimpante et paree avec ses mains qu' elle tient toujors ainsi: le cinquieme doigt bien detache... quel drole de contraste! (N. B. C'est l'interieur de la main que je vous montre... apprenez, Madame, a dessiner des mains!..) Ah! l'homme est une creature bien etrange.

Je vous quitte sur cette reflexion si neuve. Je vous remercie bien - sehr - macho - очень - much des quelques paroles a mon adresse dans votre lettre a Mme Garcia15. Je serai bien content de recevoir une lettre de Mr Louis. Je vous salue tous bien amicalement. Je remercie Luisita16 de son souvenir et lui rends la pareille. Bonjour, Madame, je vous souhaite tout ce qu'il y a de meilleur au monde. A los pies de Vmd.

Votre devoue

J. Tourgueneff.

Полине Виардо С французского:

Париж,

4 января 48.

Ах! милостивая государыня, сколь хороши длинные письма! (как, например, то, что вы только что написали вашей матушке). С каким удовольствием начинаешь их читать! Словно входишь среди лета в длинную, очень зеленую и прохладную аллею. Ах! говоришь себе, как здесь хорошо; и идешь небольшими шагами, слушаешь птичье щебетанье. Вы щебечете гораздо лучше их, милостивая государыня. Продолжайте, пожалуйста, в том же духе; знайте, что вы никогда не найдете более внимательных и более благодарных читателей. Представляете ли вы себе вашу матушку у камина в то время, как я по ее просьбе читаю ей вслух ваше письмо, которое она имела уже возможность почти выучить наизусть? Вот когда ее лицо надо, было бы написать! Кстати, я не видел еще се портрета; ей хочется показать мне его только тогда, когда он будет окончен, что не замедлит случиться. Я тоже собираюсь попросить г-на Леона сделать мой карандашный портрет1.

Also, willkommen in Berlin {Итак, добро пожаловать в Берлин {нем.).}2? Я знаю, где вы живете; это недалеко от Brandenburger Thor {Бранденбургских ворот (нем.).}. Простите мне смелость, с которой я позволю себе говорить о вашей квартире, но почему некоторые места, именуемые только по-английски, вероятно потому, что англичане - народ, на словах самый пристойный, почему же эти места предоставлены безжалостности времен года и суровости открытого воздуха? Прошу вас, будьте осторожны и устройте их лучше: в пору гриппов и ревматизмов это опаснее, чем кажется с первого взгляда. Вы порядком посмеетесь надо мной и над тем, чем я заполняю свое письмо, но, уверяю вас, что это сильно меня встревожило. Я отсюда вижу, как вы улыбаетесь, приподнимая правое плечо и наклоняя голову в ту же сторону (свойственное вам движение, от которого я не советую отказываться, потому что оно очень мило, особенно, когда его сопровождает некая гримаска...), вижу, как расцветает большая рыжая борода друга Мюллера...

Итак, вы дебютировали в "Жидовке"3. Уже одно это название "Жидовка" вызывает во мне уйму лиц и воспоминаний: г-на Крауса, с его зубами, налезающими друг на друга, зубоскальством и пальцами свинцового цвета; г-на Ланге, такого медоточивого, такого выдержанного, такого растроганного собственными заслугами, супругов Пиль-о-Ни4, толстого г-на де Далмаги, и т. д., и т. д. Знаете ли вы, милостивая государыня, что в этом году вам надо бы расширить "круг ваших знакомств"? И, кстати, приходила ли г-жа Изабелла вам lamer los zapatos {вылизывать ботинки (исп.).}? (Ax, послушайте, не вздумайте позволить это г-ну Труну; да вам это и самой известно! Я так н думал, что он изменит свое мнение, и поэтому не был удивлен его статьей в "Zeitungs-Halle" на следующий день после вашего приезда в Берлин. Самое большое, что могут сделать подобные ему люди, так это набросать немного грязи на вашем пути; но если вы дорожите чистотой ваших подметок, то не мешайте ему, тем более, что достаточно подать ему, словно милостыню, немного презрительного забвения.) Еще раз willkommen in Berlin. Будьте здоровы, сочиняйте, развлекайтесь и будьте счастливы. Если б только вам удалось найти там новую гр. Каменскую5 или же убедить ее на некоторое время расстаться с Дрезденом!

Надо все-таки рассказать вам немного о Париже и о том, что там делается. Для меня, во всяком случае, время течет не слишком быстро. Между тем у нас не было недостатка в событиях: смерть г-жи Аделаиды6, пленение Абд-эль-Кадера7 (вот тоже человек, не сумевший вовремя умереть), Новый год, открытие Палат8, прекращение лекционного курса Мишле9, и т. д., и т. д. Обо всем этом ваш муж, вероятно, уже говорил вам.

В день Нового года мы по-семейному пообедали у вашей матушки. Вечером там играли в невинные игры, и г-н Ги все время предлагал фанты, самые хм. хм. В конце концов он учтиво обнял м-ль Антонию за талию и крепко поцеловал ее в щеку... я ошибаюсь, не так уж крепко: при отсутствии зубов это невозможно. Словом, мы весьма позабавились. Третьего дня г-н Леруа д'Этиоль повел меня к некой г-же де Нуарфонтен. Там я очень скучал. Я даже с удивлением обнаружил там какой-то душок, присущий петербургскому обществу, что меня совсем не восхитило. Правда, муж ее - чиновник, а все на свете чиновники друг на друга похожи. Я слышал "Любовный напиток"10 в Итальянской опере. Лаблаш меня насмешил. Г-жа Персиани, что касается голоса, плавает в своей роли, как рыба в воде; так вот, уверяю вас ganz objektiv geschprochen {говоря совершенно беспристрастно (нем.).}, как говорят наши друзья немцы, вы в этой роли гораздо, право же, гораздо лучше. Г-жа Персиани, должно быть, злая женщина; когда Неморино, в конце первого действия, приходит ее умолять, она сделала жест, напомнивший мне одну из горничных моей матери, самое холодное и злобное существо, какое я знаю. Видно было, как она задыхалась от острого наслаждения, которое испытывала потому, что может отомстить, причинить боль - это было отвратительно, фи! Я помню, что вы тоже казались очень довольной возможностью отомстить, видеть, что г-н Неморино вынужден вас умолять, но то были небольшие черные узоры на светлом фоне... Когда человек в глубине души добр, то можно позволить себе такие маленькие удовольствия. Да здравствует черт, ежели он оседлан.

Вчера я видел новую оперу Обера "Гаиде"11. У этой так называемой комической оперы все внешние признаки оперы большой. Большие дуэты, протяженные музыкальные фразы, громкие слова и ни одной мелодии. Тем, может быть, и объясняется ее успех; оперные завсегдатаи к таким пошлостям не привыкли.

Самое содержание либретто уныло и фальшиво; это история человека, совершившего в своей жизни бесчестный поступок, некоего Гюдена, сплутовавшего в карточной игре; его противник покончил с собой, а убийцу преследуют угрызения совести. Он выдает себя во сне; его враг хочет этим воспользоваться, и т. д., и т. д. Наконец, добродетель, - нет, на сей раз не добродетель, а раскаявшийся порок торжествует, и зло терпит поражение. В этой истории замешаны две женщины. Развязка поразительно неправдоподобна. Это Скриб, доведенный до абсурда. Роже, которого я вчера слушал с удвоенным вниманием,-- вы знаете, почему, - отлично справился со своей ролью; ничего не скажешь, это талантливый человек и очень хороший актер. Впрочем, заметно было, что он в восторге от этой шумной музыки, рассчитанной на эффект. Однако тут и там в ней попадаются и приятные места. Но кончится ли когда-нибудь царствование старикашек? Мы устали от этого изысканного шамканья, от этого остроумия двадцатилетней давности. Что делают молодые, сильные? Вчера вечером я непрестанно думал о Вивье. С теми, кто есть в Комической опере, он мог бы создать шедевр. У м-ль Гримм голос небольшой, но свежий и очень звучный. М-ль Лавуа - так себе12: я нашел, что она похожа на Каратыгину (лицом)13. Обе они поджимают нижнюю губу, поднимают брови и запрокидывают голову назад, когда собираются исполнить быстрый пассаж на высоких нотах, от чего выражение их лиц становится невообразимо смешным; они тогда похожи на гусынь, схваченных за клюв. Я сидел совсем рядом с оркестром; передо мной оказалась книга по истории Парижа, и в антрактах я читал отрывки современных свидетельств о Варфоломеевской ночи, резне Арманьяков и прочих милых событиях14. Жестокие страсти, потоки крови, неслыханные злодеяния, а потом поднимался занавес, и я видел разодетую и разукрашенную м-ль Лавуа, с руками, которые она постоянно держит вот так: {Далее в подлиннике - рисунок (см. с. 251).} пятый пальчик далеко отставлен... что за смешной контраст! (N. В. Ведь я показываю вам ладонь... учитесь рисовать руки, милостивая государыня!..) Ах! до чего же странное создание человек.

Высказав эту, столь новую, мысль, я вас покидаю. Благодарю вас очень - sehr - mueho - очень - much {очень (нем.) - очень (исп.)... - очень (англ.).} за несколько слов обо мне в вашем письме к г-же Гарсиа15. Буду весьма рад получить письмо от г-на Луи. Очень дружески приветствую всех вас. Благодарю Луизиту16 за добрую память обо мне и отвечаю ей тем же. Прощайте, милостивая государыня, желаю вам всего самого лучшего. A los pies de Vmd {Припадаю к вашим стопам (исп.).}.

Преданный вам

И. Тургенев.

ПОЛИНЕ ВИАРДО

30 декабря 1847 (11 января 1848). Париж

Paris, ce 11 janvier 1848.

Je viens de recevoir a l'instant la lettre que vous m'avez envoyee sous le couvert de Mme Garcia. Je remercie votre mari de son bon souvenir; quant a ce qu'il me dit de la situation de la France, je ne demande pas mieux que d'avoir tort - et d'etre detrompe - le plus vite possible1. Mes petites nouvelles (qui du reste sont d'un genre diametralement oppose a celui de Florian)2 ne meritent pas l'honneur d'une traduction; mais l'offre que me fait el sefior Luis3 est trop flatteuse pour que je ne m'abonne pas des a present a en profiter plus tard, quand j'aurai fait enfin quelque chose de bon - si Apollon veut que ce bonheur m'arrive. En meme temps je souhaite au grand chasseur... Halte-la! je ne lui souhaite rien. Si lui, l'homme raisonnable par excellence, ne s'est pas laisse infecter par les superstitions de ma chere patrie - je ne suis pas Russe pour rien - moi et ne vaux pas lui gater son plaisir.

Les articles sur la "Norma" m'ont fait eprouver ce que les Allemands nomment Wehmuth. En vous comparant avec vous-meme d'il y a un an, Ms les critiques semblent remarquer un changement, un developpement dans la maniere dont vous faites ce role.-- Et moi - ay de mi - je ne puis savoir ce qu'ils veulent dire: je ne vous ai pas vue dans la "Norma" depuis St-Petersbourg. Diese Entwicklungsstufe ist mir entgangen. Je suis pret a crier: Au vol! comme Mascarille4. Au fond (je vous le dis en secret et a vous seule) j'en suis un peu chagrine. Rellstab et Kossack parlent tous les deux "von einer milderen Darstellung"; je sais bien que ce n'est pas la une Milde a la Lind; je suis persuade au contraire que cela doit etre tres beau, tres vrai et tres poignant. Oui, les grandes souffrances n'abattent pas les grandes ames; elles les rendent calmes, plus simples - elles les assouplissent sans leur rien faire perdre de leur dignite.-- "Les coups de marteau" dit Pouchkine quelque part - "brisent le verre et forgent l'acier"5 - l'acier plus fin, plus souple et plus fort que le fer. Ceux qui ont passe par la, ceux qui ont su souffrir - (j'allais dire ceux qui ont eu ce bonheur - car c'en est un, que l'egoiste par exemple ou le lache ne connaissent pas) - en gardent une empreinte qui les annoblit - s'ils y resistent. Dieux - que j'aurais ete content d'assister a une representation de la "Norma"! Cette femme au coeur si haut place - et si naif, si droit, si vrai, en lutte avec son amour et sa destinee - ces grands et simples mouvements des passions dans une ame primitive - ce cruel et doux melange de tout ce qu'il y a de plus cher dans la vie - et de la mort - cette explosion delirante de la fin - cette intelligence si forte et si fiere qui au moment de mourir se laisse enfin envahir toute entiere par la tendresse la plus vive, par l'enthousiasme du sacrifice - n'en parlons plus.-- Je tacherai de vous construire dans la "Norma" d'apres l'idee que j'ai de votre talent, d'apres mes souvenirs... Il est vrai que je ne suis plus rompu comme autrefois a cet exercice allemand par excellence... enfin, j'essaierai.

Vous me parlez aussi du "Romeo", du troisieme acte, dont Muller a loue les paroles... Cela me rappelle la petite chambre de Courtavenel, ou nous les avons arranges... Vous avez la bonte de me demander des remarques sur "Romeo"6... Que pourrais-je vous dire que vous n'auriez deja su et senti d'avance! - Plus je reflechis a la scene du troisieme acte, plus il me semble qu'il n'y a qu'une maniere de la rendre - la votre, On ne peut s'imaginer quelque chose de plus affreux - que de se trouver devant le cadavre de tout ce qu'on aime; mais le desespoir qui vous saisit alors doit etre tellement horrible que s'il n'est pas retenu et glace par la ferme resolution de se donner la mort a soi-meme ou par tout autre grand sentiment - l'art n'est plus en etat de les rendre. Des cris entrecoupes, des sanglots, des evanouissements - c'est de la nature - ce n'est pas de l'art. Le spectateur lui-meme n'en serait pas emu - de cette emotion profonde et poignante qui vous fait verser avec delices des larmes quelquefois bien ameres. Tandis que de la maniere dont vous voulez faire Romeo (d'apres ce que vous m'en ecrivez) - vous produisez sur votre auditoire une impression ineffacable. Je me souviens de l'observation fine et juste que vous fites un jour sur les petits mouvements agites et continus que se donne Rachel tout en gardant une attitude calme et grandiose; cela n'etait peut-etre chez elle que du savoir-faire, mais - en general - c'est le calme, provenant d'une forte conviction ou d'un sentiment profond, le calme qui enveloppe pour ainsi dire de tous cotes les elans desesperes de la passion - qui leur communique cette purete de lignes, cette beaute ideale et reelle, la vraie, la seule beaute de l'art. Et ce qui prouve la verite de cette remarque, c'est que la vie elle-meme - dans de rares moments--il est vrai, dans les moments ou elle se degage de tout ce qu'elle a d'accidentel et de commun - s'eleve au meme genre de beaute. Les plus grandes douleurs, avez-vous dit dans votre lettre - sont les plus calmes; et les plus calmes sont les plus belles - pourrait-on ajouter. Mais il s'agit de savoir reunir les deux extremes - ou sinon on paraitra froid. Il est plus facile de ne pas attenter a la perfection - plus facile de rester a mi-chemin, d'autant plus que la plupart des spectateurs ne demandent pas autre chose - ou plutot ne sont pas habitues a autre chose; mais vous n'etes ce que vous etes que par cette noble tendance a ce qu'il y a de plus haut - et croyez moi - ist der Punkt getroffen - tous les coeurs, meme les plus vulgaires, bondissent et s'elancent.-- A Petersbourg - il fallait etre soi-meme - un peu artiste pour sentir tout ce que vos intentions avaient de magnifique; vous avez grandi depuis lors; - vous etes devenue comprehensible pour tout le monde - sans cesser cependant d'avoir beaucoup de choses reservees aux elus.

Je vous ecris tout cela tout chaud, tout bouillant; vous aurez la bonte de suppleer - avec votre finesse de divination ordinaire - a ce que mes expressions auront d'inexact et d'incomplet.-- Je n'ai pas le temps de faire du style; je n'en ai pas meme la volonte.-- Je ne veux que vous dire ce que je pense.

Je dois finir ma lettre et je ne vous ai pas parle de ce qui se fait a Paris. Je le ferai dans une autre lettre, tres prochaine, si vous le voulez bien. Vous avez bien fait de nous envoyer l'article de Kossack; depuis la nouvelle annee on ne tient plus la "Zeitungs-Halle" au "Cabinet de lecture" 7.

Tout le monde se porte bien. J'ai ete hier aux Italiens. On donnait "La Donna del Lago"8. Quelle delicieuse musique! (malgre quelques longueurs et quelques vieilleries.) Mais aussi quel libretto! Mme Alboni y a ete bien dans les An-dante - et tres molle dans les Allegro. Elle et Mme Grisi ont dit a ravir le petit duo du 2d acte. Mario a bien chante son air. Les choeurs ont ete detestables. (Quel dommage! Le choeur des bardes - est magnifique, autant qu'on en pouvait juger.) Cette fois-ci, Madame, vous le voyez, je ne laisse plus de marge. Saluez Miiller de ma part, s'il vous plait. Et portez-vous bien, vous tous que j'aime beaucoup.-- Je vous remercie pour votre bon souvenir, je vous souhaite tout ce qu'il y a de meilleur sur la terre, je vous serre la main bien fort et je reste pour toujours votre tout devoue

J. Tourgueneff.

P. S. A propos, je dois vous dire qu'avant-hier, dimanche, il y a eu une soiree musicale chez votre frere9. Il n'y avait que ses eleves: Barbot, Bataille etc. Mlle Antonia s'y est fort distinguee. Elle a chante la partie de Semiramide dans le quatour du "Serment" - parfaitement bien.-- Balfe y etait.-- Tout le monde ici parle de votre engagement comme d'une chose concluel0.-- Adieu. Seien Sie auf ewig gesegnet, Sie edles, liebes, herrliches Wesen.

1848

Полине Виардо С французского:

Париж,

11 января 1848.

Только что я получил письмо, которое вы мне послали в конверте на имя г-жи Гарсиа. Благодарю вашего мужа за добрую память; что же касается его суждений о положении Франции, то я был бы рад ошибиться и как можно скорее убедиться в своей неправоте1. Мои рассказы (которые, между прочим, написаны в жанре, диаметрально противоположном повестям Флориана)2 не достойны чести быть переведенными; но предложение, которое мне делает el senor {сеньор (исп.).} Луи3, слишком лестно, чтоб я не согласился на него теперь же, дабы воспользоваться им позднее, когда, наконец, напишу что-нибудь хорошее, если Аполлону будет угодно меня осчастливить. В то же время я желаю великому охотнику... ни слова больше! я ничего ему не желаю. Если он, человек в высшей степени рассудительный, не заразился суевериями моей милой родины, то я, даром что я русский, не желаю портить ему удовольствия.

Статьи о "Норме" заставили меня испытать то, что немцы называют Wehmuth {уныние (нем.).}. Сравнивая вас с вами же, какой вы были год тому назад, господа критики, кажется, заметили некую перемену, некое развитие в вашей манере исполнения этой роли. А мне - ау de mi {горе мне (исп.).} - мне не дано знать, что они имеют в виду: ведь я не видел вас в "Норме" с Петербурга. Diese Entwicklungsstufe ist mir entgangon {Я миновал эту ступень развития (нем.).}. Я готов кричать: "Держи вора!", как Маскариль4. В сущности (говорю вам это по секрету и только вам одной), я немного огорчен. Рельштаб и Коссак оба говорят "von einer milderen Darstellung" {"о более мягком исполнении" (нем.).}, я хорошо знаю, что это не то же самое, что Milde {мягкость (нем.).} у Линд; напротив, я убежден, что это должно быть очень красиво, очень правдиво, очень сильно. Да, великие страдания не могут сломить великие души, они делают их спокойными, более простыми, они смягчают их, нисколько не заставляя терять в своем достоинстве. "Так тяжкий млат, - говорит в одном месте Пушкин, - дробя стекло, кует булат"5, булат более острый, более гибкий и более крепкий, чем железо. Те, кто прошел через это, кто умел страдать (я чуть было не сказал: те, кто имел это счастье, потому что страдание - это счастье, которое, например, эгоисту или человеку низкому неведомо), несет на себе отпечаток страдания, облагораживающий его, если он страданию не поддался. Боги! как я был бы рад присутствовать на представлении "Нормы"! Эта женщина с таким возвышенным и таким простодушным, прямым, правдивым сердцем в борьбе со своею любовью и своей судьбой, эти великие и простые движения страстей в нетронутой душе, это жестокое и сладостное соединение всего самого дорогого в жизни - и смерти, этот исступленный взрыв в заключительной сцене, этот столь сильный и столь гордый дух, который в минуту смерти, наконец, всецело предается самой горячей нежности, восторгу самопожертвования,-- не будем больше об этом говорить. Я буду стараться воссоздать вас в "Норме" согласно моему представлению о вашем таланте, согласно моим воспоминаниям... Правда, теперь я уже не так искусен, как прежде, в этом по преимуществу немецком упражнении... все же попробую.

Вы говорите мне также о "Ромео", о третьем акте, слова которого похвалил Мюллер... Это напоминает мне о комнатке в Куртавнеле, где мы над ними трудились... Вы настолько добры, что хотите знать мои замечания относительно Ромео6... Что мог бы я вам сказать, чего бы вы не знали и не чувствовали заранее! Чем больше я размышляю о сцене третьего акта, тем больше мне кажется, что есть только один способ ее исполнения - это ваш. Нельзя вообразить себе ничего более ужасного, чем находиться перед трупом того, кто был для тебя всем, что любишь; но охватившее вас тогда отчаяние должно быть столь ужасно, что, если оно не сдержано или не охлаждено твердою решимостью покончить с собой или каким-либо иным большим чувством - искусство уже не в состоянии передать его. Прерывистые крики, рыдания, обмороки - это природа, это не искусство. Сам зритель не будет этим взволнован - тем глубоким и захватывающим волнением, которое заставляет вас с наслаждением проливать слезы, порою весьма горькие. Между тем, вашим изображением Ромео (каким вы его хотите сделать, судя по тому, что вы мне пишете) вы произведете на ваших слушателей неизгладимое впечатление. Я помню тонкое и справедливое замечание, которое вы сделали однажды о мелких тревожных движениях, которые непрестанно делает Рашель, продолжая сохранять спокойный и величественный вид; быть может, у нее это было только мастерство; но обычно это - спокойствие, проистекающее из глубокого убеждения или из сильного чувства, спокойствие, так сказать, со всех сторон окутывающее отчаянные порывы страсти, сообщающее им ту чистоту очертаний, ту идеальную и подлинную красоту, которая и является истинной, единственной красотой в искусстве. А что доказывает справедливость этого замечания, так это то, что сама жизнь,-- в редкие мгновения, правда, в те мгновения, когда она освобождается от всего случайного и обыденного,-- возвышается до подобной же красоты. Высшая скорбь, говорите вы в вашем письме, выражается всего сдержаннее; а самая сдержанная и есть самая прекрасная, можно было бы прибавить. Но следует уметь сочетать обе крайности, иначе покажешься холодным. Легче не посягать на совершенство, легче остановиться на полдороге, тем более что зрители в большинстве своем ничего другого и не требуют, или, вернее, ни к чему другому не приучены; но вы стали тем, чем вы являетесь, только через это благородное стремление к самому высокому, и, верьте мне - ist dor Punkt getroffen {цель достигнута (нем.).} - все сердца, даже самые заурядные, трепещут и устремляются к вам в едином порыве. В Петербурге надо было быть самому немного артистом, чтобы почувствовать всё, что было прекрасного в ваших намерениях; с тех пор вы выросли; вы сделались понятною для всех, неизменно многое предназначая и для избранных.

Я пишу вам всё это разгоряченный, по свежим следам. Прошу вас исправить - со свойственною вам тонкою прозорливостью - все неполное и неточное в моих выражениях. У меня нет времени заниматься стилем; даже нет к тому и желания. Я хочу только сказать вам то, что думаю.

Я должен кончать письмо, а еще ничего но сказал вам о том, что делается в Париже. Сделаю это в другом, ближайшем письме, если вам это угодно. Вы хорошо сделали, послав нам статью Коссака; с Нового года здесь больше не существует "Zeitungs-Hallo" или "Cabinet de Lecture"7.

Все здоровы. Я был вчера у итальянцев. Давали "Деву озера" 8. Что за прелестная музыка (невзирая на некоторые длинноты и некоторую устарелость)! Но и какое же либретто! Г-жа Альбони была хороша в анданте и очень вялой в аллегро. Она и г-жа Гризи восхитительно исполнили маленький дуэт во втором акте. Марию хорошо спел свою арию. Хоры были отвратительны. (Как жаль! Хор бардов великолепен, насколько можно было о нем судить.) Вы видите, милостивая государыня, что на этот раз я пишу без полей. Пожалуйста, поклонитесь Паулгос. И будьте здоровы вы все, кого я очень люблю. Благодарю вас за память, желаю вам всего самого лучшего. Крепко жму вашу руку и остаюсь

совершенно вам преданный

И. Тургенев.

P. S. Кстати, должен вам сказать, что позавчера, в воскресенье, у вашего брата9 был музыкальный вечер. Присутствовали только его ученики: Барбо, Батай и др. ... Там весьма отличилась м-ль Антония. Она великолепно спела партию Семирамиды в квартете "Клятва". Был Бальф. О вашем ангажементе все говорят здесь как о свершившемся факте10. Прощайте. Seien Sie auf ewig gesegnet, Sie edles, liebes, herrliches Weson {Будьте благословенны навеки, благородное, дорогое и прекрасное существо (нем.).}.

Иван Тургенев.ру © 2009, Использование материалов возможно только с установкой ссылки на сайт